- ИЗМЕЂУ КЛАСИКЕ И ИЗВОРНОГ МЕЛОСА -
Гајде свира срцем
Од када зна за себе, Зајечарац Бокан Станковић је посвећен народној песми, игри и свирци. У „Оркестру за свадбе и сахране” Горана Бреговића, као професионални трубач и као солиста на дудуку, окарини, фрули и гајдама спојио је лепо и корисно
(1) Све што је било везано за песму, свирку и игру из неких давно прошлих, романтичнијих времена, Зајечарац Бокан Станковић је одувек волео. Још је био дете када је постао прави мали виртуоз на гајдама, а убрзо и на окарини, фрули и дудуку. Мајка се противила, али кад је видела да не вреди, онда му је рекла: „Немој да будеш гајдар, сви старци у селу су свирали гајде, па се ниједан није прославио. Ако већ желиш да свираш, онда иди у музичку школу, барем буди писмен музичар, а не обичан сеоски музикант. Ал` немој само трубу. То свирају сви Цигани на аутобуској станици.” Међутим, не може човек против себе, а још мање против онога што је Бог рекао да буде. И данас кад се проломи звук гајди, крв у његовим жилама мења смер. Њима напаја душу, а са трубом зарађује хлеб за себе и своју породицу.
(2) – Прве гајде добио сам од свог прадеде. Припадале су мом чукундеди који је у оно време важио за врхунског гајдаша у Црноречком крају. Нисам их испуштао из руку. Био сам опчињен тим акордима и стално сам вежбао. Моји родитељи су ми бранили, јер их је било срамота да ја, дете, свирам тамо неку старовремску музику кад су сви прешли на класичне инструменте, а бојали су се и да не запоставим школу. … Нису ми плаћали часове, као данашњој деци, већ сам учио сам, слушајући те старе мајсторе. Један деда Велимир је посебно био расположен да ми открије све тајне чак и у вези израде. Стално је говорио - „Ако имаш вољу да свираш, мораш да знаш и да направиш инструмент.” И то је истина.
...
(3) Ипак, послушао је мајку и уписао музичку школу у Зајечару.
...
(4) Много тога се у том периоду издешавало. Калио се и као човек и као музичар. Пронашао је своје истомишљенике и основао певачку групу „Кладенац”, са њима снимио и материјал за два компакт диска, али преломна година у његовој музичкој каријери била 1996, када је Горан Бреговић одлучио да састави оркестар од професионалних трубача, првенствено оних који знају изворне народне мелодије.
...
(5) – Са Бреговићевим „Оркестром за свадбе и сахране” обишао сам свет уздуж и попреко, а уз то и пристојно зарадио. Тај новац сам могао да потрошим у кафани са друштвом или било за шта друго. Одлучио сам да уложим у народне ношње и све остало што је везано за нашу музичку традицију из Црноречја, сокобањског, књажевачког и зајечарског краја. … Ја у томе видим богатство.
